Nemoj da te prevarim.
Nemoj da te prevari lice sto ga nosim.
Jer nosim masku, hiljadu maski,
Maske koje se bojim da skinem,
A ni jedna od njih nisam ja.
Pretvaranje je moja druga priroda,
Ali nemoj da te prevarim.
Za Boga miloga, ne daj da te prevarim.
Ostavljam utisak da sam siguran,
Da je poverenje moje ime i smirenost moja igra,
Da su vode mirne i da ja upravljam,
I da mi niko nije potreban.
Ali ne veruj mi.
Moja povrsina izgleda mirna, ali to je
Samo maska, uvek drugacija, koja prikriva.
Ispod nje nema smirenosti.
Ispod nje je zbrka, strah i usamljenost.
Ali to krijem.Ne zelim da to neko sazna.
Plasim se pomisli da neko vidi moju slabost i strah.
Zato stalno stvaram maske da se krijem,
Lagodnu prefinjenu fasadu, da mi pomogne,
Da me skrije od pogleda koji bi znao.
Ali bas takav pogled je moj spas.
Moja jedina nada, i ja to znam.
Naravno, ako uz njega ide prihvatanje,
A ko uz njega ide ljubav.
To je jedino sto moze da me oslobodi od mene samog,
Od mojih sopstvenih zatvorskih zidova,
Od barijera koje sa toliko truda podizem.
To je jedino sto bi me uverilo
U ono u sta samog sebe ne mogu da uverim,
Da je zaista nesto vredim.
Ne volim da se krijem.
Ne volim da igram lazne, povrsne igre.
Zelim da prestanem sa njima.
Zelim da budem ono sto sam, da budem ja,
Ali moraces da mi pomognes u tome.
Moras da mi pruzis ruku,
Iako izgleda da je to poslednje sto zelim,
Samo ti mozes da mi izbrises iz ociju
Prazan pogled mrtvaca koji dise.
Samo ti me mozes prizvati u zivot.
Svaki put kad si ljubazan, nezan i ohrabrujes me,
Svaki put kad pokusas da razumes jer ti je zaistas stalo,
Mojem srcu pocnu da nicu krila, vrlo mala,
Vrlo krhka krila,
Ali krila!
Uz tvoju moc da me dotaknes
Moci ces da udahnes zivot u mene.
Hocu da to znas.
Ko sam ja,mozda ces se pitati.
Ja sam neko koga vrlo dobro znas.
Ja sam svaki covek kojeg sretnes,
I ja sam svaka zena koju sretnes.